Crna statistika! Stop nasilju nad ženama!

Žene treba voleti,

…a ne prebijati. Uvek je moguće da se sa nekim čovek ne razume, ali nasilje nikad nije rešenje.

Časno je prznati kad ne ide, čak nije toliko ni bitno ko je kriv, ako ne ide, stvari treba menjati, najbolje uz dogovor obeju strana i da se ostane u korektnim prijateljskim odnosima, ako ništa drugo, a ono makar zbog zajedničkog potomstva.

Toliko je puno usamljenih ljudi na svetu, uvek se može naći druga partnerka, koja će više odgovarati nečijem biću od one sa kojom je došlo do razlaza. Nasiljem se ništa ne postiže, osim što se ugrožava život, i to ne samo žrtve, već nasilnik i sebi ruši normalan život, a o deci da i ne govorimo, kad ostanu bez jednog ili čak i bez oba roditelja, čemu sve to, kome to može pomoći? Nasilje je uvek zlo za čitavu porodicu, pa čak i za samog nasilnika, iako on toga u datom trenutku možda i nije svestan. Bog nam je dao jezik da pričamo, da se sporazumevamo i dogovaramo, pa i ako to ne ide, častan razlaz je bolji nego nečastan ostanak.

Nasilje u porodici u Srbiji

(Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije)

U srpskom društvu mora se javno zagovarati sprečavanje diskriminacije i promovisati kultura tolerancije.
O nasilju ne smemo govoriti samo kada se ono desi i na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, to mora biti svakodnevna tema u našem društvu, a pre svega u našim školama.

Prema statističkim podacima svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a nasilje često ostaje „nevidljivo“ sve dok se ne desi tragičan ishod, a podatak da je 33 žena ubijeno zbog nasilja u porodici, mahom onih koje su godinama trpele nasilje u porodici zabrinjvajući je i i zahteva neodložnu reakciju svih nas da zaštitimo najugroženije.

Nasilje u porodici je najčešći oblik opštijeg problema nasilja nad ženama, čemu govore u prilog statistike da između 40 i 70 odsto ubistava gde su žrtve bile žene, počinioci su bili njihovi muževi ili verenici. Nasilje nad ženama koje vrše njihovi sentimentalni partneri najčešće ostaje neprijavljeno policiji, i karakteriše se trajnošću, širokom rasprostranjenošću, prisustvom tradicionalnih mehanizama okrivljavanja žrtve, prisustvom društvenih stereotipa koji zamagljuju pravu sliku ove pojave i odgovornost kako učinioca tako i institucija.

Nedopustivo je da u vremenu kada govorimo o velikom civilizacijskom napretku, raspolažemo ovakvom statistikom. Nemamo pravo da ne reagujemo na nasilje i da pristanemo da se ono dešava i ostane iza zatvorenih vrata. Nasilje je naš zajednički problem i zbog toga je potrebno razviti bolju koordinaciju između ključnih službi na nacionalnom novou i lokalnim samoupravama, najpre u cilju prevencije nasilja nad ženama ali i za potrebe postupanja kada do nasilja dođe.

Za suzbijanje i efikasnu zaštitu od nasilja od presudnog je značaja međusektorska saradnja i u tom smislu važno je napomenuti da je u novembru 2011. godine usvojen Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, koji ustanovljava saradnju između nadležnih ministarstava.

Bez obzira na činjenicu da je u prethodnim godinama dosta učinjeno na prevenciji nasilja, i dalje moramo delovati u pravcu jačanja edukacija u školama. Neophodno je razvijati obuke zaposlenih u svim relevantnim institucijama sa ciljem prepoznavanja rizičnog ponašanja i situacija potencijalnog nasilja. Važno je unaprediti aktivnosti na lokalu, s obzirom na to da su jedinice lokalne samouprave ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti, jer nasilje više nije privatna stvar jednog stana ili kuće, država ima odgovornost da zaštiti žrtve nasilja. Mora se raditi na ekonomskom osnaživanju porodice jer je nasilje učestalije u siromašnim, disfunkcionalnim porodicama. Podrška loklanim nevladinim organizacijama koje pružaju usluge žrtvama nasilja i koje rade na prevenciji su važna karika za suzbijanje nasilja nad ženama.

Da bi se prevazišli stereotipi i tabui o ovoj temi, važno je dobiti i unaprediti saznanja o pravima i pristupu tim pravima i na strani žena, ali i na strani institucija. Mnoge žene ostaju u začaranim krugovima nasilja, dodaje ona, i naglašava da žene nisu osnažene dovoljnim resursima i znanjem o tome kako mogu pristupiti svojim pravima i koristiti ih. Pažnju skreće činjenica da je svest o problemima vezanim za rodno zasnovano nasilje jedna od ključnih komponenta u zaustavljanju nasilja nad ženama.

Stručne organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima nasilja nad ženama imaju veliki značaj u sprovođenju preventivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici, sa ciljem sprečavanja nasilja, ali i kao i podsticanju žena da prijave nasilje u porodici. Veoma su važne edukacije građana o pravima i načinima na koje da ih ostvare, kako da prepoznaju nasilje i odgovore na adekvatan način.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava pruža podršku organizacijama civilnog društva u sprovođenju antidiskriminacionih politika na lokalu u cilju unapređenja položaja osetljivih društvenih grupa koje se nalaze u povećanom riziku od diskriminacije, među kojim su i žene. Ove godine Kancelarija je podržala pet inicijativa organizacija civilnog društva, koje su tretirale problem nasilja nad ženama širom Srbije, sredstvima iz buxeta Republike Srbije u iznosu od 3, 5 miliona dinara.

Ona podseća da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava pripremila je izveštaj o sprovođenju preporuka broj 17 i 23 CEDOW Komiteta, kao i da je priprema i izrada ovog izveštaja podrazumevala multisektorski pristup u smislu dostavljanja priloga i informacija o postignutim rezultatima neposredno nadležnih državnih organa. Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila na period od 2013. do 2019. godine, prepoznaje žene kao osetljivu društvenu grupu u visokom riziku od diskriminacije i dodaje da se u skladu sa tim preduzimaju predviđene mere.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj datum je odabran kao sećanje na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja, koje se dogodilo 1960. godine u Dominikanskoj Republici.

Tema i teks je deo projekta  ”STOP NASILJU U PORODICI” koji podržava i sufinansira opština Vladimirci.

Izvor: Posavotamnavske.rs  – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama)

(Posavotamnavske.rs / Foto printscreen)