Nasilje u porodici: U Srbiji od početka godine ubijeno 28 žena

Iako je samo po sebi teško to što su preživele, agonija žrtava često se nastavlja i kada proces protiv nasilnika počne.

“Mama, oni meni ne veruju! Zašto moram da ponavljam?”, rekla je devojčica iz Novog Sada nakon sedmog svedočenja o seksualnom uznemiravanju koje se dogodilo kada se vraćala iz škole.

Iako je devojčica za potrebe istrage o neprijatnom iskustvu morala da govori čak sedam puta, postupak nije pokrenut.

Zašto je proces i dalje toliko težak za žrtvu?

Andrijana Radojčić iz udruženja građana Atina za BBC na srpskom kaže da procesi koji traju i nestručnost službenika tokom ispitivanja psihološki utiču na žrtvu.

“To dovodi do toga da žrtva ne zvuči autentično, jer “ponavljanjem ona pronalazi narativ kojim priča to što je preživela”, kaže ona.

Koliko postupci traju je odgovor koji, prema sugestiji Ministarstva pravde, treba tražiti od sudova.

Kada je reč o broju žena koje su pretrpele neki vid nasilja OEBS-ovi podaci pokazuju da je reč o 1,7 milion žena.

“Svaka druga žena u Srbiji preživela je uznemiravanje”, reči su predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović.

Procesi kao mučilišta

U razgovoru za BBC Radojčić objašnjava da se žrtvama dešavalo da dođu da prijave silovanje, a da ih u policiji više ispituju o tome kako je bila obučena.

To može dovesti i do posledica, kaže ona, kao što su retraumatizacija i sekundarna viktimizacija.

U prvom slučaju žrtva ponovo proživljava agoniju, dok je ovo drugo i opasnije, jer može dovesti do novih povreda.

“A to se često dešava zbog neosetljivosti ispitivača”, kaže Radojčić, opisujući primerom kada ispitivač pita žrtvu šta je imala obučeno, pre nego što je napadnuta, aludirajući tim pitanjem da je “možda ona kriva”.

Napominje da i su i žrtve slabo informisane i da “malo ko zna kada i kome treba nešto da ispriča”.

Kaže i da zbog procedure žrtve odustanu od gonjenja, “jer kada govorite i o lepom događaju toliko puta, on gubi na jačini, a kamoli o ružnom”.

“Posebno ako ti postupci traju godinama”, dodaje.

Istog stava je i Autonomni ženski centar koji potvrđuje da se neretko dešava da žrtve odustaju od krivičnog gonjenja.

“Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih žrtve odustaju od svedočenja ili učešća u postupku”, kažu za BBC na srpskom Dijana Malbaša iz AŽC-a.

Dodaju i da tu ima i drugih razloga kao što su pretnje nasilnika žrtvi ukoliko ne odustane od svedočenja, strah, osuda sredine, pokušaj da se sačuva porodica zbog dece, ekonomska zavisnost od nasilnika, emotivni odnos prema počiniocu nasilja.

Smatraju da u središtu svih mera koje se odnose na zaštitu od nasilja moraju da budu bezbednost i prava žrtve .

Kako izgleda procedura:

Nasilje se prijavljuje policiji ili javnom tužiocu. U praksi je to najčešće policija.

Nakon prijave, policija utvrđuje činjenično stanje i najčešće dovodi u stanicu osobu za koju se sumnja da počinila krivično delo.

Iz Ministarstva pravde objašnjavaju da tada specijalizovan nadležni policajac procenjuje rizik, obavlja razgovor sa žrtvom i napadačem.

Dodaju da u roku od osam sati, od kada je napadač doveden u stanicu, policajac procenjuje da li je bilo nasilja u porodici i izriče mere koje predviđa Zakon.

Nakon toga obaveštava se i javni tužilac.

Iako Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa obaveznu obuku policijaca, Radojčić kaže da je u praksi drugačije.

“Iako oni dobijaju status zaštićenog svedoka, zbog procedure moraju i do 10 puta da ponove priču o onome što su proživeli”, i dodaje da je za decu još komplikovanije, jer će oni nasilje najverovatnije prvo prijaviti nekome ko radi u školi.

Podseća na slučaj žene u malom mestu kraj Vlasotinca koja se osmelila i prijavila da je muž silovao.

“O detaljima je morala da govori u sobi pred petoricom muškaraca, koje verovatno poznaje iz viđenja.

“Nekima su zvonili i telefoni dok je pričala”, kaže Radoičić, opisujući koliko to mora da je bilo neprijatno za tu ženu.

Šta je rešenje

Radoičić kaže da rešenje leži u obuci i senzibilitetu ispitivača.

Napominje da je rešenje i u forenzičarskim intervjuima sa posebno obučenim službenicima, koji znaju na koji način da razovaraju s žrtvom u prijatnoj i bezbednoj atmosferi.

“Takođe, dobro rešenje je uvođenje posebnih službi za ispitivanje dece koja su preživela seksualno nasilje. Tako nešto se već praktikuje u Hrvatskoj”, kaže Radoičić.

Iz Autonomnog ženskog centra predlažu da se viši koristi status posebnog osetljivog svedoka.

“Ovaj status se žrtvi može dati u fazi istrage i krivičnog postupka, ukoliko je ona posebno ranjiva zbog posledica koje je delo ostavilo po nju, njen uzrast, pol, zdravstveno stanje ili neki drugi razlog.

“U tom slučaju, posebno obučeno lice, može da sasluša žrtvu u odvojenoj prostoriji, pa čak i kod kuće, bez suočavanja sa okrivljenim”, kažu u AŽC-u.

Predlažu i da iskaz žrtve bude snimljen kako bi kasnije mogao da se koristiv u toku postupka, bez potrebe višestrukog ponavljanja i prepričavanja istog događaja i retraumatizacije žrtve.

Nasilje u brojevima

  • za silovanje je predviđena kazna zatvora od pet do 12 godina, dok je za teže oblike predviđena kazna od 5 do 15, a kazna za izvršeno delo prema detetu najmanje 10 godina
  • za polno uznemiravanje predviđena je novčana kazna ili zatvor do pola godine, dok je kazna za izvršeno delo prema detetu od tri meseca do tri godine
  • Za 11 godina, 320 žena u Srbiji ubijeno je samo zato što su žene
  • 400 dece ostalo je siročad
  • Srbija je četvrtu godinu deo ove svetske kampanje
  • 42 odsto žena u Srbiji je doživelo seksualno uznemiravanje nakon 15 godine
  • 39 odsto žena nikome nije govorilo o doživljenom seksualnom uznemiravanju
  • Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” traje do 10. decembra
  • 16 dana brendirani autobusi će kružiti ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca

    Slučaj Marije Lukić:

Bivša sekretarica predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, Marija Lukić je tokom dve godine, koliko je radila za njega, dobila 15.000 poruka sa telefonskog broja tog funkcionera.

Marija Lukić je zbog seksualnog uznemiravanja, pretnji i mobinga tužila Jeličića.

Ona je za BBC na srpskom ranije ispričala da su joj zbog objave na društvenim mrežama pretili likvidacijom, zbog koje je morala da obriše spornu poruku.

Kako bi pokazali solidarnost sa Marijom ali i drugim žrtvama seksualnog uzmeniravanja na poslu, korisnici društvenih mreža na internetu su pokrenuli kampanju uz hešteg #PravdaZaMarijuLukić.

Početkom novembra, Aktivistkinje organizacije mreže Žene protiv nasilja okupile su se u Nišu, Kruševcu, Smederevskoj Palanci i Beogradu, dok je protest podrške otkazan u Užicu, na zahtev policije.

Pravda za devojčice u Hrvatskoj

Širom Hrvatske je sredinom oktobra održano nekoliko protesta sa nazivom Pravda za devojčice.

U znak podrške žrtvama seksualnog nasilja koje od institucija ne dobijaju adekvatnu zaštitu.

Povod za proteste bio je slučaj višestrukog grupnog silovanja maloletnice iz okoline Zadra.

Ona je bila žrtva mladića koje je zadarski sud pustio da se brane sa slobode.

Vanraspravno veće suda u Zadru je promenilo odluku istražnog sudije, pa su mladići bili u pritvoru mesec dana.

Sega kažuvam u Makedoniji

Početkom 2018. godine na društvenim mražama započeta je kampanja #SegaKažuvam, podstaknuta američkom kampanjom #MeToo koja glasno govor o seksualnom uznemiravanju.

Stotine žena je na Fejsbuku govorilo o ličnim i tuđim iskustvima, sa idejom da se podigne svest u javnosti za seksualno uznemiravanje i seksualne napade na žene.

Kampanju je počelo nekoliko žena, aktivistkinja, feministkinja i javnih ličnosti.

U većini postova sa heštegom #SegaKažuvam , nasilnici nisu bili imenovani, ali u nekoliko njih žene su javno objavile imena, ali i način na koji se seksualni napad dogodio.

Protest za 28 nastradalih žena u Sofiji

Više od 1.000 ljudi protestovalo je na ulicama bugarske prestonice krajem prošle godine, kako bi se podigla svest i kako bi se preduzeli politički koraci koji bi rešili problem nasilja nad ženama.

Tokom 2018. godine u Bugarskoj je nastradalo 28 žena od ruke supruga ili partnera.

Crvene cipele za nastradale Rumunke

U februaru 2018. godine, članovi nevladnih organizacija organizovali su protest “crvenih cipela” ispred Narodnog istorijskog muzeja u Bukureštu.

Cilj je bio da se ukaže na povećanu stopu nasilja u porodici.

Nastavnik i policijac silovali tinejdžerku

Šest osoba je optuženo za silovanje tinejdžerke na Kosovu.

Slučaj je šokirao Balkan, a tužioci su optužili šest osoba.

Tinejdžerku je silovao nastavnik, a potom i policajac kome se poverila o nasilju, kada joj je bilo 16. godina.

Nastavnik je suspendovan u septembru 2017. godine, ali je policija zaustavila istragu kada je devojčica povukla tužbu protiv njega.

Izvor: BBC News na srpskom
Getty Images