Vladimirci ”Život na selu” Sa jagodama je slađe i bogatije VIDEO

Posavotamnava – Uzgoj ovog slatkog voća se može dobro isplatiti, cena može biti i do 200 din po kilogramu.
Poljoprivreda u ovom kraju je vrlo raznolika, a dominiraju ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo i voćarstvo. Od ukupnog broja stanovnika, preko 95% se bavi poljoprivredom.

Foto: Posavotamnavske novine

Nema voćke koja donosi bržu zaradu i manja ulaganja od jagode pa sve više poljoprivrednika započinje proizvodnju. Početak gajenja ovog voća je najbitniji a njega dodatno olakšava to što nije potrebna velika površina pod zasadom za pristojnu zaradu i isplativnost, u početku je sasvim dovoljno 30-50 ari. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Foto: Posavotamnavske novine

Proizvodnja ovih ranih sorti jagoda donosi prvu slatku zaradu. Proizvođači jagoda na području opštine Vladimirci će posle dobrog roda i otkupne cene u poslednje 2 godine, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Selo Trbušac se nalazi nedaleko od Vladimiraca, naime ovde se uzgaja jedna od najkvalitetnijih jagoda u Srbiji. Porodica Simeunović je već davno odlučila da se bavi plasteničkom i otvorenom proizvodnjom jagoda i jedina se u ovom selu ozbiljno bavi proizvodnjom ovog slatkog voća. Sudeći po vrhunskom, kvalitetnom rodu, sigurnim kupcima i sve većoj količini zasada, sigurno je da nisu pogrešili.

Foto: Posavotamnavske novine

Posetili smo Simeunoviće u njihovom selu i imali prilike da vidimo šta je odlučan i vredan poljoprivredenik spreman da uzgaja i od toga veoma pristojno živi. Razgovarali smo sa članovima ove porodice i šta ih je navelo da se bave uzgojom jagoda.

Pre svega upornost, želja za napretkom, vredne ruke i poštenje je osnova što je potrebna, a ovom osnovom se vodio i Branko Simeunović, domaćin ove porodice.

Branko i njegova žena Verica gaje jagode preko dvadeset godina, počeli su sa malim površinama i kako su godine prolazile umeće gajenja jagode se usavršilo sada Simeunovići imaju više od jednog hetara pod jagodom.

Foto: Posavotamnavske novine

Dosta znači zato što je cela porodica ima ulogu u ovom poslu govori Branko, deca Aleksandar i Mirjana su od malih nogu naučeni da pomažu i vredno rade na svim poljoprivrednim radovima njihove porodice. Mirjana pored svog fakulteta koji je završila i uspešnog posla u banci postiže da pomogne svojima na selu. Takođe i Aleksandar koji se odlučio da mu prioritet bude selo razvio je svest i sposobnosti da se veoma uspešno i vredno bori za svoju porodicu, nedavno se oženio sa suprugom Ivanom i zajedno žive i vredno rade na svom poljoprivrednom gazdinstvu u Trbušcu.

Foto: Posavotamnavske novine

Sve je to jedan jak kolektiv ojačan mladim snagama i onim koji će tek da dođu na ovaj svet, neophodnim za život na selu. I kada se sve to sabere dobije se dobar rezultat tog rada i truda kao i šansa da sela opstanu.

Gajenje jagode kod Simeunovića je temeljno usavršeno. Bitno je precizno odabrati zemljište, odraditi laboratorijske analize zemljišta su osnovna stvar kada je početak u pitanju, u suprotnom nećete precizno znati koja agrotehnička sredstva treba da koristite tokom vegetacije i imaćete nepotrebne troškove. Takođe priprema zemljišta se razlikuje na otvorenom u odnosu na zatvoren plastenik.

Foto: Posavotamnavske novine
Od kada postoji folija za jagodu koja doprinosi bržoj vegetaciji, čistijim plodovima koji sazrevaju ranije u toku godine ona takođe doprinosi znatno većoj količini roda po kućici jagode. U ovom slučaju je kao osnovna sadnica korišćena ona sa frigo živićima, sorte Kleri i Džoli. Frigo živići se veoma brzo razvijaju pa uz malo truda može se proizvesti sopstvena sadnica za neke nove zasade.
Neizbežna stvar u uzgoju jagode ali i svake druge kulture je voda, folijarno gajenje jagode zahteva velike količine vode praćene raznim folijarnim đubrivima koji se daju jagodi kroz sistem kap po kap koji se postavlja zajendo ispod folije.
Za te potrebe poljoprivredno gazdinstvo može učestvovati u bespovratnim subvencijama koja država daje za bušenje dubinskih bunara u iznosu od 50-80% ukupnih troškova za izradu bunara.
Upravo te uslove je iskoristila i porodica Simeunović, izbušen je dubinski bunar sa pristojnim kapacitetom vode koji se za potrebe njihovog poljoprivrednog uzgoja ne može iscrpeti.
Branko naglašava da tokom godine bar 7 meseci ima konstantnih poslova oko plantaže jagoda, bez obzira na količinu zasada, svakodnevno treba obilaziti, zalivati, uništavati korov koji se pojavi, obavezne su razne zaštite u vidu prskanja preko lista koji doprinosi da kupina jagode bude zdrava i u što boljoj kondiciji dočeka sopstveni prinos koji ako se sve ispoštuje može biti prilično zadovoljavajući i zarada može biti pristojna.
Prema rečima našeg domaćina čest problem nastaje kada dođe onaj glavni deo sezone a to je berba, teško je naći berače jagoda iako se dnevnice kreću i po 3 hiljade dinara. Pa glavni teret tokom berbe iznose članovi porodice Simeunović njih petoro su u stanju da za jedan dan naberu preko 100 gajbica jagoda.

Branko i njegov sin svoje prve jagode koje gaje u plasteniku plasiraju na pijaci u Železniku i to po vrlo visokim maloprodajnim cenama koje se kreću i do 400 din. Takođe sarađuju i sa otkupljivačima pa ovu možemo i lično potvrditi veoma ukusnu i krupnu jagodu prodaju na sezonskoj pijaci u mestu Volujac za rusko tržiše i prodaju tokom prethodne dve sezone za prosečno 200 din. po kilogramu na veliko.

Vladimirci: ''Život na selu''

Deo projekta ''Život na selu'' koji propagira ostanak mladih na selu i podstiče njihovu želju za radom i trudom u borbi za opstanak poljoprivrede.

Posted by Posavotamnavske – Auto Video Plac on Понедељак, 28. октобар 2019.

 

(Posavotamnavske novine, projekat ”Život na selu” u Posavotamnavi)

Sadržaj je deo projekta ”Život na selu” koji sufinansira opština Vladimirci.

Foto: Posavotamnavske novine

Leave a Reply

Your email address will not be published.